Life of a young witch

It's over!

Ljudi, meni je dosta! Priča mi je bezze i neda mi se više pisati.
Big pozz Emmi (koja je bila Amy), Melody, Kierri i Sarah!
Ostavit ću blog za uspomenu...
Možete me naći na Anduril, Špijunkama i Ifki Pifki... A i na Forumu!
Doviđenja!

01.08.2007. u 12:48 | 15 K | P | # | ^

Karibi

Amy: „Ha??? Kaj ti je to?“

Ja sam samo šutila.

Melody: „Pa tak... No, znate il ne?“
Amy: „Pa kaj je tebi? To zvuči tak... Odraslo.“

Ma nemoj. I onda su se, naravno, okrenule meni. I dalje sam šutila.

Melody: „No???“
Ja: „Pa... Prvo ti reci otkud ti to, a onda ću ja.“
Melody: „Znači nešto znaš? Evo, sanjala sam...“ I ona. Kako? „...kako razgovaram s nekim čarobnjakom duge bijele kose i brade, a on mi je rekao da sam Čuvarica...“
Ja: „...prirode. Da.“
Melody: „Da! Kako znaš?“
Ja: „Pa... Ja, ovaj... Khm. Sanjala sam kako taj tvoj duge kose razgovara s nekim masne crne kose. Razgovarali su o toj Čuvarici, Ratnici i Princezi.“
Mel: „Da nisi i ti nešto o toga?“
Ja: „Izgleda da nisam. Meni nisu ništa rekli, ja sam ih samo gledala.“
Amy: „Ha? O čemu vi to???“
Mel: „Pa o...“
Ja: „Ma nije važno. Valjda slučajni san. Mislim da sam gledala crtić gdje su bile te Čuvarice. Da nisi i ti, Melody?“

Znakovito sam ju pogledala.

Mel: „O čemu...“ Još jednom sam ju pogledala. „Aha! Da, taj crtić, kak je dobar!“

Uf. Bilo je blizu. Amy ne smije ništa znati.

Lucy: „Ey, cure! O čemu vi to?“
Mel: „O Čuv...“

Opet je zabrljala.

Ja: „O ničemu.“
Lucy: „Kako o ničemu, tako ste živo raspravljale.“
Ja: „Ma nije važno.“

Pogledala me. Znakovito. „Sigurno?“(Lucy) „Da.“(Ja)

Lucy: „Amy, mama te treba, idi unutra.“

Otišla je. Bez raspravljanja. Čudno. Čudne se stvari u zadnje vrijeme događaju.

Lucy: „Ajde, čula sam o čemu ste razgovarale.“
Ja: „Lucy! To nitko ne smije znati!“
Lucy: „Ja smijem. Ja sam Ratnica...“
Mel: „...prirode.“
Ja: „I ti si sanjala?“
Lucy: „Da. I baš me zanima tko je Princeza. Zvuči kao neka mamina maza.“
Ja: „Kao Amy.“
Mel: „Ali ona nije ništa sanjala. Nije ona.“
Lucy: „Dobro da imate mene, ja ću probati saznati čim više o tome.“
Ja: „Aha, hvala Bogu.“ *roll eyes*

Otišla je unutra i mi smo se nastavile igrati.

***

MAMAMMIA!!! MIČITEMISESPUTA!!!
Opet nasilno buđenje. Mislim da je Lucy. Zake ona uvijek diže uzbunu? Pogledala sam kroz prozor. Da. Naravno. Došao je Jack. Lucyn dečko. Ide s njim tjedan dana na more. Da, spakirala se. Da, znala je da on dolazi ujutro. Da, uključila je budilicu. Sve je poremetilo to što ona nije znala što obući. To sam kasnije doznala. Lijeno sam izašla iz sobe.

Lucy: „Ivy, Ivy, Ivy, koju da obučem??? Ovu ili ovu???“

Krasno. Baš je na mene morala naletjeti.

Ja: „Lucy, smiri se. Kao prvo. Kao drugo, obuci tu plavu haljinu i bježi dolje! Puštaš čovjeka svojih snova da tako tako čeka!“
Lucy: „Hvala, hvala, hvala!!! Kaj bih ja bez tebe?“
Ja: „Bila bi neandertalac.“ Dodala sam ispod glasa.

Obukla se. I krenula prema kupaonici. Sa šminkerajom u rukama. Vrijeme je za drastične mjere.

Ja: „Lucy, Jack odlazi!!!“
Lucy: „KAJ? ZAUSTAVITE GA!!!!“

Izletjela je iz kupaonice. Nenašminkana. Misija obavljena.

***

Mama: „Cure, siđite!“
Amy: „Da mama!“

Koje poslušno dijete! Lijeno sam se odvukla do dnevne sobe.

Mama: „Izneneđenje!“
Ja: „Ha?“
Mama: „Sutra idemo na more!!!“
Amy: „JEEE!!!“
Ja: „A kamo?“

Nisam djelovala sretno.

Mama: „Na… KARIBE!!!“
Ja: „WEEE!!!“

E sad sam bila sretna.

Tata: „Mjesec dana odmora od posla… I uživanje… Ah…“ U mislima je već bio tamo.
Amy & ja: „Karibi, stižemo!“

***

Bili smo na avionu. Letjeli smo prema Karibićima. Hehe. Amy se tuli jer je zaboravila svog trećeg po redu omiljenog medu. Dobro da nije zaboravila prvog po redu, sad bi se vraćali doma. Putujemo tatinim privatnim avionom, i pogodite tko je s nama! Amy i ja smo rekle da ne možemo bez Melody, i onda su pozvali Jonesove s nama. I sad Melody i ja zezamo Amy jer se tuli, a ona nas tuče.

Mama: „Koliko ćemo se još voz…“
Pilot: „Karibi, we are here!“
Amy & Mel & ja: „WEEEE!!!“

Počele smo skakati. Čudno da se avion nije srušio =D

P.S. Stvarno mi se neda javljat za post. Tko ga vidi, vidi ga.

03.07.2007. u 15:07 | 37 K | P | # | ^

Šlagiranje & štafeta...

...sova. Nekome je nosila pismo. Bila sam umorna i odmah zaspala. Sanjala sam kako se igram s Amy. Ništa posebno. No san se iznenada promijenio. Sanjala sam nekog čarobnjaka masne crne kose kako razgovara s nekim čarobnjakom duge bijele kose i brade. Nisam ih poznavala. Ovaj masne kose je govorio o nekakvoj Princezi prirode, Ratnici prirode i Čuvarici prirode. Ništa nisam razumjela. Nakon kratkog razmišljanja, ovaj duge kose i brade je rekao da će se one ubrzo pojaviti. I da strahuje od dana kad se to dogodi. I da nitko ne smije znati za njih. Onaj masne kose rekao je da je i on zabrinut, ali kad se okrenuo imao je sretan izraz lica. Probudila sam se. Bilo je jutro. Smatrala sam da je onaj san bio bezazlen jer ništa nisam razumjela, ali ipak sam imala osjećaj da je bio stvaran. Da se stvarno dogodio. Iz razmišljanja me prenula buka koja je dolazila iz predvorja. Pet katova ispod mene (zamislite koja buka). Zijevajući sam došla do stepenica i sišla. Nisam kužila zašto svi galame i dižu uzbunu. Ali tada sam vidjela tatu na vratima i sve mi je bilo jasno. Uvijek je bilo tako kad su se mama ili tata vraćali s nekakvih puteva. Pred kućom je bilo sve puno bezjačkih novinara koji nisu znali za čarobnjake. Nagađate, to je bio problem. Tata će održati konferenciju (uf, koja riječ) i trebalo je maknuti sve čarobnjačko. Po hodniku su trčale mama i Lucy, a u predvorju su trčale našie kućne pomoćnice.

Ja: "Mama, ja mislim..."
Mama: "Čekaj, Ivy, poslije ćeš mi reći."
Ja: "Ali mama! Ja..."
Mama: "Pusti me na miru! Otiđi se igrati, vidiš da smo u žurbi."

A ja sam jamo htjela pomoći. No dobro, nek im bude. Nek se muče. Vratila sam se u sobu i opet zaspala.

***

TRES!

Amy: "Au!"
Mama: "Tišina, Ivy spava!"
Amy: "Ali mama..."
Mama: "Tišina!"

Ušle su u moju sobu i nasilno me probudile. Baš su morale? Da, morale su. Bilo je prošlo podne. Očekujemo goste. Mama mi je obukla u roznu (zamislite!) haljinicu s volančekima. Za zrigat se. Opirala sam se, ali kaj ja njoj mogu? Ipak sam samo dijete.

Mama: „Koliko je sati?“
Lucy: „Pet do šest.“
Mama: „Kaj??? Već??? Dolaze za pet minuta! Mičite mi se s putaaa!!!“

Odjurila je niz stepenice jer se mora urediti. Za pet minuta. Neće uspjeti. Inače joj treba više od pola sata. Za mene je to bila savršena prilika. Odjurila sam do sobe. Skinula sam haljinicu i brzo obukla traperice i omiljenu majicu koju mi je Lucy poklonila. Na njoj je bila neka cura, a pored je pisalo: I love darkness... I baš zbog toga mi ju mama nije dala nositi. Sišla sam dolje baš kad se na vratima začulo zvono. Pozvala sam tatu. Tata je otvorio vrata i ušlo je dvoje ljudi. Oni su glumili u Piratima s Kariba s tatom. Orlando Bloom & Keira Knightley. Lucy se satima uređivala jer joj se Orlando sviđa. Na kraju se tako našminkala da uopće nije sličila sebi. Izgledala je kao klaun. Onda smo Amy i ja uzele stvari u svoje ruke, skinule joj svu šminku i bila je gotova za pet minuta. Obukla je predivnu crnu haljinu i raspustila kosu. Samo budali ne bi bila lijepa. Sličan slučaj i s mamom. Samo što se ona uredila jer hoće ostaviti dobar dojam, a ne zbog Orlanda. No dobro, djelomice i zbog njega. Nju je Lucy sredila. Orlando mi je rekao da sam lijepa. I da imam fora majicu. Onda je rekao mami da sam lijepo obučena. A mama me nije ni vidjela. Kad me napokon vidjela, skoro ju je šlagiralo. Ne razumijem tu riječ. Kako nekog može šlagirati? Valjda kad pojede previše šlaga. I tako smo večerali. I donijela mama tortu. I ja jedem tu tortu. Ali ne jedem šlag. I pita me mama zašto ne jedem šlag.

Ja: „Ne želim da me šlagira.“

Svi za stolom su se smijali, samo Amy i ja ništa nismo kužile.

***

Next day.

Lucy: „Ivy, Amy, stigla je Mel!“
Mama: „Koja Mel?“
Amy: „Melody Chloe Ashely Jones, mama.“
Ja: „A da joj otvorite vrata?“

Mel je ušla. Kroz vrata. Obično ulazi kroz prozor. To joj je jako smiješno. A i nama je. Otišle smo u dvorište. Bio je prekrasan dan. Pričale smo o svačemu. Onda je ona pitala dali znamo što o Princezi prirode, Ratnici prirode i Čuvarici prirode.

-----------------------------------------------------

Štafeta

Emma mi je prenijela štafetu, tako da ju moram napisat. Pet omiljenih pjesama:

1. Evanesscence-My immortal
2. Evanesscence-Snow white queen
3. Linsady Lohan-Confessions of a broken heart
4. Red Hot Chilli Peppers-Dani California
5. Eminem-The Real Slim Shady

Štafetu prenosim Sim, Fly, Kierri, Melody, Jennifer i Maggie.
Puffam vas sve!!! I hoću više komentara!!!

18.06.2007. u 20:30 | 57 K | P | # | ^

Zezancije

Amy: "Ovako, Ivy, prvo što moraš učiniti je zaključati sobu. Tako da oni ne mogu do tebe, ali i da ti ne izlaziš."

Odjurila sam prema vratima i zaključala ih triput.

Ja: "Jesam. Kaj sad?"
Amy: "Sad otvori ormar i uđi u njega."

Wtf?!? Ok, otišla prema ormaru, otvorila ga, ušla (uf koja stiska) i zatvorila vrata ormara.

Amy: "Točno znam kako ti je sad u ormaru. Ha, Ha. Ok, sad opipaj stražnju stranu."
Ja: "Kaj se ti zezaš sa mnom? Kaj tražim?"
Amy: "Tražiš kvaku."
Ja: "Kvaku??? Pa od čega. U ormaru nema vratiju."
Amy: "Samo ti traži."

Opipala sam svaki kutak, kvake nije bilo.

Ja: "Amy, tu nema nikakv..."

Pod rukom sam osjetila nešto kvrgavo. Našla sam kvaku!

Amy: "Vidiš da ima kvake. Sad otvori vrata i izađi iz ormara."

Otvorila sam vrata. Zabljesnula je svjetlost! Bila sam vani, ali ne u našem dvorištu. Sve je bilo prekrito snijegom, a meni, začudo, nije bilo hladno.

Amy: "Sad samo hodaj uz crvene tragove krvi."

Tek sad sam opazila krv na snijegu. Slijedila sam trag.

Ja: "Amy, a kaj uopće ti ljudi žele od nas?"
Amy: "Žele Moć. U našim ogrlicama (obadvije smo nosile jednake ogrlice) nalazi se Moć Tame. Kasnije ćeš doznati sve o tome."

Zakaj je moj život pun iznenađenja? Iznenada je trag u snijegu nestao.

Ja: "Amy, nema više traga. Što ću sad?"
Amy: "Odlično, sad moraš tu stajati dva sata. Onda možeš dalje."
Ja: "Kaj?!? Dva sata? Pa bum se zmrznula."

I tako ja stojim. Pola sata. Jedan sat. Počinjem cvokotati zubima. Jedan i pol sat. Koljena mi klecaju. Jedan sat i 45 minuta:

Ja: "Amy, smijem se prošetat? Zima mi je!!!"
Amy: "Niti slučajno! Moraš mirno stajati na mjestu."

Dva sata! Napokon! Niš se ne događa.

Ja: "Amy, niš se ne događa!"
Amy: "Ha, ha!!! Nasjela si!"
Ja: "Na kaj? Kaj se događa?"

Iza jednog grma izašle su Amy i Lucy. Smijale su se kao lude!

Ja :"Cure...!!! Ubit ću vas!!!"

Tako smo se naganjale po snijegu. Lovila sam ih pola sata. Inače sam ja jako brza, ali stalno su se nekamo skrivale i nisam ih mogla uloviti. Bilo mi je jako vruće.
Bum!

Amy: "Au! Ivy! Lucy!"

Potrčala sam prema Amy. S druge strane je dolazila Lucy.

Lucy: "Amy, što je?"

Ona je uvijek tako brižna.

Amy: "Pala sam! I boli me gležanj."

Lucy: "Daj da vidim."
Lucy se nagnula nad Amy.

Lucy: "Isuse Bože!"

Izgleda da je nekaj loše.

Ja: "Kaj joj je?"

Lucy je dignula glavu. Amy me je pogledala s tužnim izrazom u očima.

Lucy & Amy: "Ha! Opet si nasjela! Nije joj ništa!"
Ja: "Cure!"

Počela sam ih udarati, ali ne jako, iz šale.

Amy: "Idemo natrag, mama će se uskoro vratiti."

Krenule smo natrag prema ormaru. Točno su se vidjeli tragovi kako smo se lovile. Kad smo došle u sobu primjetila sam da nam odjeća nije mokra, a bacale smo se po snijegu.

Ja: "Sad ste mi dužne objašnjenje. Prvo: Otkad mi imamo vrata u ormaru? Drugo: kojoj je palo na pamet tako me uplašiti? Treće: Zakaj ste se urotile protiv mene? Četvrto: Otkad mi možemo pričat u mislima? Peto: Stvarno imamo Moć Tame u ogrlicama?"
Amy: "Nema šestog?"
Ja: "Amy!"
Lucy: "Ovako: Prvo: Ja sam to sve skupa stvorila. Bilo mi je dosadno pa sam nam napravila tajni svijet za igru. Drugo: Objema. Treće: Pa tak, došlo nam je da te malo zezamo. Četvrto: To možete jer ste blizanke, jedne od rijetkih koje to mogu. Peto: Ne. To je jedino kaj je Amy izmislila. Sve ostalo sam ja izmislila."
Ja: "Sad bum ja malo određivala uvjete. Za osvetu."
Lucy: "Pucaj."
Ja: "Ovako. Ja imam nešto malo ljepila. Dat ću vam ga, a vi ćete lijepiti vazu. Ja neću. Osveta."
Amy: "A kak buš nas prisilila na to?"
Ja: "Mami bum rekla…"
Amy: "Dobro. Pristajemo."

Vidite kak ja znam ucjenjivat? Poslala sam Amy dolje po ljepilo, Lucy je izvadila krhotine, a je sam legla na krevet.

Amy: "Evo…"

Donesla je ljepilo. Počele su lijepiti. Sjela sam do njih. Kak su se mučile!
Škljoc! Mummy is at home!

Lucy: "Brzo, sakrijmo vazu!"

Ali bilo je prekasno. Mama je otvorila vrata i rekla:

Mama: "Bok cure! Kaj radite?"

Amy je brzo stala ispred vaze, ja sam legla u krevet, a Lucy nas je počela opravdavati:

Lucy: "Mama! Bok! Mi smo samo…"

Ali nije dovršila rečenicu jer je mama počela vikati:

Mama: "Razbile ste vazu 'Doqerte'! Što ste radile?!?"
Lucy: "Pa… Ovaj…"
Mama: "Bez izvlačenja! Što ste radile?"
Lucy: "Pa… Dodavale smo se. Loptom."
Mama: "Pa koliko sam vam puta rekla da se ne smijete loptati po kući! Brzo to pospremite i pustite Ivy na miru! Ona je bolesna i mora se odmarati!"
Ja: "Ali mama, ja nemam…"

Htjela sam reći 'temperaturu', ali Amy me prekinula:

Amy: "Tiho budi! Onda ćeš morati raditi i nećeš moći ljenčariti i zabavljati se!"

Ček malo. Amy nije otvorila usta. Pa kako sam ju onda čula…? Ah, da, mi...

Lucy: "Pričate telepatski."

Ček malo. Ni ona nije otvorila usta. Kako sam onda nju čula?

Lucy: "I ja mogu pričati s vama kad ste obje u mojoj blizini. A kad smo udaljene, onda se ja ne mogu miješati."

Wow! I ona priča s nama.

Mama: "Što to nemaš, Ivy?"

Obratila mi se začudno blagim glasom.

Ja: "Ovaj… Nemam… Nemam društvo! Dosadno mi je bez njih."

Amy i Lucy su odahnule.

Mama: "To nije važno! Cure, van!"

Istjerala ih je iz sobe, a ja sam ostala sama…
Pogledala sam van. Tamo je bila...

P.S. Znam da je post ogroman, ali imam inspiracije u posljednje vrijeme...
Ne primam više likove!

08.06.2007. u 00:00 | 30 K | P | # | ^

Loše pamćenje & vaza & opasnost

Amy: "Mama! Ivy je pustila Kirty iz kaveza i sad je ne mogu naći!"

Amy je trčala u kuhinju jer sam ja, navodno, pustila njenu zmijicu iz kaveza.

Ja: "Nisam ništa učinila! Amy laže!"

Ljutito sam se opravdavala.

Amy: "Ne, nisi ti, Kirty je sama pobjegla!"

Ja: "Da, sama je pobjegla, kad ima tako glupo ime!"
U kuhinju je ušla Lucy i zijevajući rekla:

Lucy: "Kaj je ovo za galamu? Ne mogu ni spavati na miru."

Lucy je bila kod kuće jer su ih za vikend pustili doma da se malo odmore od škole.

Amy: "Ivy je pustila Kir..."
Ja: "Nisam! Ona..."
Lucy: "Hey, stop! Tišina! Nemam stotinu ušiju!"

Wow, koja tišina!

Lucy: "Amy, smiri se, nije Ivy ništa kriva."

Ona je uvijek na mojoj strani smijeh

Lucy: "Ja sam pustila Kirty..."

Amy je bijesno krenula na Lucy.

Amy: "Znači to si bila ti! Sad je ne mogu naći! Izgubila se u ovoj ogromnoj kućerini!"
Ja: "Naravno da se izgubila, imamo preveliku kuću, ali samo zbog tvojih ljubimaca!"
Mama: "Hej, smirite se! Već ćemo nekako pronaći Kirty."
Lucy: "Da, pronaći ćemo je, ja znam gdje je."
Amy: "Što? Ti znaš gdje je Kirty? Spasiteljice moja!"
Lucy: "Gle ovo, a pred par minuta si me htjela zaklati. Ja sam uzela Kirty iz kaveza da ju pokažem Sim."
Mama: "Sim? Tko je Sim?"
Lucy: "Simbellmyne Blake, mama."
Mama: "Aha."

Okrenula se natrag svojem poslu. Kuhanju. Ručka. O Bože! Opet? Pa ko bu to jeo? To je fuj bljak! Idem nagovoriti tatu da idemo van na ručak. Ah, da, taa je na putu

Mama: "Simbellmyne je tu?!? Pa kako ja to neznam? Otkad?"
Lucy: "Mama, Simbellmyne će prespavati kod nas. Rekla sam ti da će doći. I pozdravila te kad je došla. I ti si nju pozdravila. Imaš loše pamćenje."

Ovo vam je naša svakodnevnica.

---

Amy: "Lucy, dodaj meni!"

Amy, Lucy i ja dodavale smo se loptom u mojoj sobi. Simbellmyne je otišla pa Lucy nije imala što raditi. Ja sam bila bolesna pa sam morala ležati u krevetu. Mama je otišla na nekakvo snimanje, a tata je na putu. Bile smo same doma.
TRES!

Lucy: "Ups!"
Ja: "Isuse Bože!"
Amy: "Lucy… Sad smo gotove."

Razbile smo dragocijenu vazu. Nije bila posebno skupa, ali mami je mnogo značila. Dobila ju je za vjenčanje od svoje bake. Nemam pojma kaj je radila u mojoj sobi.

Lucy: "Nismo gotove, sve će biti u redu."
Ja: "Kako?"
Lucy: "Polijepit ćemo je i bit će kao nova."
Amy: "Pametna ideja. Ti lijepiš, mi gledamo. Može."
Lucy: "A, ne. I vi ćete pomoći."
Amy: "A zašto? Mi nismo ništa učinile. Ti si bacila loptu."
Lucy: "Ako mi ne pomognete, reći ću mami puno toga što ne zna o vama."
Ja: "Ja sam bolesna. Ja ne mogu ništa raditi."
Lucy: "Da, da. Sad si odjednom bolesna. A kad se zabavlja onda si u najboljem redu. Ajde, diž' se, odi dolje po ljepilo."

Pospano sam se odvukla prema vratima.

Ja: "Lucy, nemamo ljepilo, posljednje smo potrošile na sliku koju je Amy razbila."

Vidite kak smo zločeste?

Lucy: "Ah, da. Zaboravila sam. Onda ništa. Kupit ću sutra ljepilo. Ionako idem sa Simbellmyne u shoping."
Amy: "A što ćemo s vazom? To jest, s ovim krhotinama?"
Lucy: "Sakit ćemo nekamo do sutra. Kad mama otiđe, sredit ćemo to."

Odvukla sam se natrag do kreveta.

Lucy: "Amy, daj ipak otiđi pogledaj, možda ima malo ljepila."

Amy je ljutito izašla iz sobe i otišla u potragu za ljepilom.

Ja: "Lucy, što ćemo raditi?"
Lucy: "Ne znam."
Ja: "A zašto ti sutra ideš u shoping?"
Lucy: "Idem na tulum."
Ja: "To mama zna?"
Lucy: "Da. Rekla sam joj."

Pogledale smo se, a zatim i nasmijale.

Ja: "Gdje je Amy tako dugo?"
Lucy: "Idem pogledati. Čekaj nas tu."

Ostala sam sama u sobi. Odjednom se začulo… AAAAARGH!!! Bilo me je strah. Što je to bilo? Tko je to vikao? Nije se valjda što dogodilo? Iznenada sam čula neki glas.

Glas: "Ivy, pomozi nam!"

Bio je to Amyn glas. Ali, kako? Pa bila sam sama u sobi.

Ja (u mislima): "Amy, što je ovo, kako to razgovaramo?"
Amy (u mislima): "Poslije ćemo ti objasniti. Sad me slušaj. U našoj kući su neki nepoznati ljudi. Troje njih. Dva muškarca i žena."

Što? Sad me bilo stvarno strah.

Amy: "Nas su zarobili. Sad ću ti dati upute kako da nas oslobodiš i da ne zarobe i tebe. Ti si nam jedina nada."…

A daj. Pa kako da ih ja spasim sa svojim petogodišnjim mozgom?

P.S. Ovako, trebam dva čarobnjaka (ili vještice) koje će biti iz Rhovaniona (Gryffindora), koji će biti najveći Lucyni neprijatelji. Trebam četiri vještice (ili čarobnjaka) koji će biti moji prijatelji. Znači, petogodišnjaci. I trebam dva lika iz Hogwartsa (pravog).

P.P.S. Oprostite što nisam javila za novi post, ali obzirom da je 23:30, spava mi se. Nadoknadit ću to sutra.

01.06.2007. u 23:30 | 44 K | P | # | ^

Ivy & Amy

Profačica: „Ovako, Amy...“

Tres! Netko je zalupio vratima. Bio je to...

Dumbledore: „Minerva, stani! Ne govori joj laži!“
Profačica: „Profesore, vi ste živi! Kako...? Što se dogodilo?“
Dumby: „Nije sad vrijeme za to. Poslije će te saznati.“
Ja: „Profesore... Kako sam sretna što ste živi! Ali, što to govorite, kakve laži?“
Dumby: „Amy, ti nisi Čuvarica. Sve što su ti ovi ovdje napričali bile su potpune laži. Čuvarice nikad nije bilo, niti će je ikad biti. Takvo proročanstvo ne postoji. Ovaj prsten ovdje, to je samo jedan običan prsten.“
Profačica: „Što?!? Kakve laži? Sve što smo joj ispričali, tako ste nam vi rekli. Od riječi do riječi.“
Dumby: „Eh, baš tu je problem. Problem je što ta osoba, koja vam je to ispričala, nisam bio ja.“
Profačica: „Kako niste bili vi? Pa valjda znam s kim sam razgovarala!“
Dumby: „To nisam bio ja, to je bio višesokovni napitak. Netko se je prerušio u mene.“
Profačica: „Kako? A gdje ste onda vi bili?“
Dumby: „Ja... Ah, to nije važno. Važno je to što Amy nije Čuvarica, ovi ljudi njeni sljedbenici i ostale gluposti.“
Ja: „Zbilja? Oh, hvala Bogu! Barem ne moram spašavati cijeli čarobnjački svijet.“

Društvo (čitaj-mlađi od 60) se nasmijalo.

Dumby: „Ovako, ljudi“ Obratio se ostalima „Ovo nema veze s vama, vi se odmarajte. Minerva, ti otiđi Gryffindorima i smiri ih. Svi su uspaničeni zbog smrtonoša. Amy, dođi, idemo u moj ured.“
Ja: „Čekajte, imam pitanje.“
Dumby: „Kaj?“
Ja: „Zakaj su Harry, Ron i Hermy tu?“
Dumby: „Otkrili su nekaj za Red, pa su došli javiti.“

Izašli smo iz bolničkog krila. Bez riječi sam hodala iza Dumbya. Došli smo do vodorige.

Dumby: „Kisele kokice!“

Vodoriga se sklonila u stranu. Zakoračili smo na vijugave stepenice. Začas su se pred nama stvorila vrata. Ušli smo i Dumby mi je rekao da sjednem. Sjela sam, a sjeo je i Dumby.

Dumby: „Ovako, Amy… Hm, ne znam od kud bih počeo.“
Ja: „A da počnete od početka?“
Dumby: „Pa, mogao bih. Ovako, ti nisi Amy Slytherin.“
Ja: „What? Kako nisam Amy Slytherin? Pa valjda znam tko sam.“
Dumby: „Ne, nisi Amy Slytherin. Ti si Ivy Depp.“
Ja: „Deep? Ima li to veze s bezjačkim glumcem Johnnyem Deppom?“
Dumby: „Da. On ti je otac.“
Ja: „Ozbiljno?“
Dumby: „Najozbiljnije.“

Skoro me je strefilo. Johnny Depp mi je tata? WOW!!! Skoro sam počela skakati od sreće, ali ipak sam se suzdržala. On mi je omiljeni glumac!

Dumby: „A pogodi tko ti je mama.“
Ja: „Kaj ja znam. To jest, znam. Njegova žena.“
Dumby: „Da. Jeniffer Lopez.“
Ja: „Kaj? Ovo nije moguće. Zezate me, sigurno.“
Dumby: „Ne zezam te, stvarno.“

Isuse bože!!! Ja ovo nebrem vjerovat. Ovo je san. Sigurno. Moram se pljusnuti. Ne! Čekaj. Nek ovaj san samo traje. Ček malo. Pa od kad su oni skupa?

Dumby: „Sad se moramo malo uozbiljiti.“
Ja: „Zar baš moramo?“
Dumby: „Da. Moram ti objasniti zašto si sve do sada bila Amy Slytherin.“

To sam ga baš htjela pitati. Kao da mi čita misli.

Dumby: „Smrtonoše su ti, kad si se rodila, dali višesokovni napitak koji traje 18 godina. Sad su ga morali obnoviti. Zato te je Casper oteo, ali nije ti uspio dati napitak. Dali su ti izgled poznate bezjačke pjevačice Shakire. Tvoje prave roditelje su poslali u bezjački svijet, tako da te ne bi tražili. Izmislili su ti ime i cijeli život. Johnny i Jeniffer izbrisali su pamćenje, a i oni su bili čarobnjaci. Jedni od najboljih. Njima sam već sve ispričao i vratio pamćenje. Sretni su što će te upoznati.“

Isuse Bože, kaj bi bilo da njihovi fanovi saznaju da su čarobnjaci?

Dumby: „Stići će za kojih pola sata. Za to vrijeme moram ti još nešto ispričati. Otkud ti ime Amy Slytherin? To je možda jedina stvar koju smrtonoše nisu izmislili. Postoji prava Amy Slyterin. Nju su dali Johnnyu i Jeniffer, u bezjački svijet. A ovaj tu koji se predstavlja kao tvoj otac, on je smrtonoša i sad je već u Azkabanu. Moraš popiti ovaj napitak da se pretvoriš u Ivy Depp. On će spriječiti djelovanje višesokovnog napitka. Kad dođu tvoji roditelji, vratit ću sve u vrijeme tvojeg rođenja, ali tako da sve bude kako treba.“

Pružio mi je nekakav napitak koji je bio nekakve bljutave boje. Uzela sam čašu i ispila napitak. Fuj! Skoro sam sve ispovraćala van. Nekako sam se čudno osjećala. Kosa mi je bila ravna, bila sam viša i potpuno drugačija. Pogledala sam se u ogledalo:

Dumby: „Ivy, imaš i sestru. Blizanku. Ona je u ovom vremenu bila Emma Slytherin. I ona je dobila višesokovni napitak, ali njoj su sve ispričali jer je smrtonoša.“
Ja: „Kaj?!? Ta krava? Radije ostavite sve ovako. Neću nju za sestru.“

Sad sam se htjela pljusnut.

Dumby: „Kada ti bude sestra, nećeš tako misliti o njoj.“

Aha. Moš' mislit.

Dumby: „Imaš kakvih pitanja?“
Ja: „Nemam.“
Dumby: „Dobro. Onda možemo…“
Ja: „To jest, imam.“
Dumby: „Pucaj.“
Ja: „Pa.. Vi ste u bolničkom krilu rekli da Čuvarica ne postoji. Zar nije prava Amy Slytherin Čuvarica?“
Dumby: „Nije, to je sve bila izmišljotina onih glupana.“

Glupana? Otkad je Dumby tak 'nepristojan'?
Ušli su mama i tata. *Sad tu idu ona dosadna upoznavanja i ostalo, neda mi se pisati.*

Dumby: „Sad još čekamo Emmu, iliti Amy. Amy joj je pravo ime.“

Ušla je i Emma. Iliti Amy. Kak hoćete. Mrko sam ju pogledala. I ona mene. Bila je mrzovoljna i nije mami dala da ju zagrli. Ja sam joj dala. Odmah se vidjelo koja joj je draža. wink

Ali se svejedno za par minuta ničeg neće sjećati, pa mi ovo niš ne vrijedi.

Dumby: „Sad je vrijeme vas vratimo u vaše vrijeme.“

Izveo je nekakvu čaroliju i sve se zavrtjelo.

P.S. Od sada pišem kao petogodišnjakinja. Ideju za ovakav nastavak priče dobila sam od Yocelin-Lori
Wow, tek sad vidim kak dugi post sam napisala.
Ubacujem likove! Ostavite opis u komentarima.

23.05.2007. u 12:15 | 64 K | P | # | ^